У време школовања Иве Андрића средња школа је обухватала и узраст виших разреда данашње основне школе. Када је Иво Андрић похађао гимназију у Сарајеву то је била једна од малобројних средњих школа у Босни, једина у том граду. Основане су почетком аустроугарске окупације (1878), сарајевска конкретно 1879. године. Наставници су долазили из свих крајева простране монархије. Настава је била усмерена да ученике васпита као верне поданике Aустроугарске.
Андрић је школовање у Сарајеву започео септембра 1903. године, а завршио јуна 1912. године. Током тог периода становао је са мајком у изнајмљеним собама, често се сељакајући. Као допуна мајчиним ниским приходима добро је дошла Ивина стипендија коју је примао од хрватског друштва Напредак. Стипендија се годинама смањивала са кварењем његовог школског успеха, док на крају у потпуности није изгубио право на њу.
Иво је највеће проблеме имао са математиком. Због ње је више година полагао поправни испит, а шести разред чак и понављао. Те године је имао посебно захтевног професора, али ни Иво, по сопственим речима, није много марио за школу. Пустио је косу и читао песме. Промена је уследила када је приликом доласка на распуст након поновљене године од тече чуо питање „Па зар си ти био гори од свих?“, што га је погодило. Андрићу су боље ишли језици. Могао је да чита дела на немачком и француком и преводи на словеначки.
Сећања пријатеља казују да је првих гимназијских година био толико ћутљив, углавном и усамљен, да је био готово неприметан. Уз то је био и често болешљив. У школском дневнику је Иво неких година бележен и као Иван. Након гимназије Андрић ће одужити и студије.
Литература:
Андрић је школовање у Сарајеву започео септембра 1903. године, а завршио јуна 1912. године. Током тог периода становао је са мајком у изнајмљеним собама, често се сељакајући. Као допуна мајчиним ниским приходима добро је дошла Ивина стипендија коју је примао од хрватског друштва Напредак. Стипендија се годинама смањивала са кварењем његовог школског успеха, док на крају у потпуности није изгубио право на њу.
Иво је највеће проблеме имао са математиком. Због ње је више година полагао поправни испит, а шести разред чак и понављао. Те године је имао посебно захтевног професора, али ни Иво, по сопственим речима, није много марио за школу. Пустио је косу и читао песме. Промена је уследила када је приликом доласка на распуст након поновљене године од тече чуо питање „Па зар си ти био гори од свих?“, што га је погодило. Андрићу су боље ишли језици. Могао је да чита дела на немачком и француком и преводи на словеначки.
Сећања пријатеља казују да је првих гимназијских година био толико ћутљив, углавном и усамљен, да је био готово неприметан. Уз то је био и често болешљив. У школском дневнику је Иво неких година бележен и као Иван. Након гимназије Андрић ће одужити и студије.
Литература:
- Мирослав Караулац, Рани Андрић, Београд 2003, 42, 45-54.
Иво Андрић
у разговору за лист "Идеје" (1934)
Милоша Црњанског
у разговору за лист "Идеје" (1934)
Милоша Црњанског